Svilena kokoška: posebna rasa kojoj treba malo više pažnje

Šta je stvarno posebno kod svilene kokoške?

Svilena kokoška nije mala proizvodna mašina obučena u lepo perje. To je mirna, neobična rasa koju ljudi najčešće biraju zbog karaktera, izgleda i veoma jake želje za kvocanjem. Ako očekuješ samo mnogo jaja, verovatno ćeš se razočarati. Ako želiš pitomu koku koja unosi sasvim drugačiji ritam u dvorište, priča izgleda mnogo bolje.

Najpoznatija je po mekanom perju bez čvrstih kukica, tamnoj koži, perju na nogama i čuperku na glavi. Standard i veličina nisu potpuno isti u svim zemljama: u SAD se uglavnom vodi kao bantam, dok evropske linije često imaju veću telesnu masu. Zato pre kupovine pitaj da li prodavac drži veliku ili patuljastu liniju, umesto da zaključuješ samo po fotografiji.

Karakter: mirna koka ne znači koka bez potreba

Svilene kokoške često su blage prema ljudima i lakše se hvataju od živahnijih rasa. Zbog toga lepo odgovaraju porodici koja voli da posmatra ptice izbliza. Ipak, pitomost ima drugu stranu: u mešovitom jatu agresivnija koka može ih terati od hranilice, a da sukob uopšte ne izgleda dramatično.

Prvih nedelja posmatram ko poslednji prilazi hrani, gde spava i da li može mirno da prođe kroz vrata kokošinjca. Dve hranilice i dva pojilišta često vrede više od pokušaja da se „vaspita” dominantna koka. Ako uvodiš svilene u postojeće jato, sigurnije je prvo upoznavanje kroz mrežu, pa tek onda zajednički prostor.

Ne računaj ni da će svaka svilena biti ista. Neke su veoma društvene, druge opreznije, a petlovi mogu braniti koke kao i kod drugih rasa. Rasa daje smernicu, ali ponašanje konkretne ptice i način na koji je odgajana i dalje mnogo znače.

Perje oko očiju: mala kontrola koja može sprečiti veliki problem

Čuperak je lep dok koka kroz njega normalno vidi. Kada perje zatvori oči, ptica kasnije primećuje hranu, vodu, druge kokoške i opasnost. U mirnom zasebnom boksu to može izgledati kao nespretnost. U većem jatu završava se mršavljenjem, stalnim stresom ili time da koka ostaje sama jer ne prati grupu.

Stani ispred ptice sa obe strane i proveri da li prati pokret bez okretanja cele glave. Zatim je spusti nekoliko koraka od hranilice. Ako luta, trza se kada joj nešto priđe sa strane ili ne nalazi mesto koje dobro poznaje, pogledaj čuperak. Perje koje stvarno zaslanja oči može se pažljivo skratiti tupim makazicama, uz pomoć druge osobe i bez sečenja tik uz kožu.

Ne podrezujem čuperak automatski svakoj ptici. Cilj nije frizura, nego slobodno vidno polje. Posle korekcije proveravam da li koka odmah lakše nalazi hranu. Ako i dalje ne jede ili gubi ravnotežu, problem nije samo u perju i ne treba gubiti vreme na kozmetiku.

Suvo važnije od toplog: kokošinjac, blato i zima

Perje svilene kokoške ne odbija vodu kao glatko perje obične nosilje. Mokra ptica se sporije suši, noge sa perjem skupljaju blato, a hladan vetar tada postaje mnogo neprijatniji. Zato bih joj pre dao manji, suv natkriveni deo nego veliki ispust koji je pola zime pretvoren u kaljužu.

Kokošinjac ne mora biti zagrejan kao soba. Mora biti bez promaje na visini ptica, ali sa ventilacijom iznad njih, suvom prostirkom i prečkom do koje mogu bezbedno da stignu. Neke svilene radije spavaju niže, pa visoka grgečka nije dokaz boljeg smeštaja. Široka niska prečka ili stabilna platforma često im više odgovara.

Leti je problem drugačiji. Bogato perje i čuperak otežavaju podnošenje jakog sunca, pa moraju imati duboku hladovinu i više mesta sa čistom vodom. Kod svake promene vremena gledam pticu, a ne kalendar: da li je perje suvo, da li dahće i da li normalno prati jato.

Jaja, kvocanje i realna nosivost od 1. do 5. godine

Svilena kokoška obično nosi mala svetla jaja. Najveći razlog velikih razlika između dva jata nije samo hrana, nego kvocanje. Koka koja nekoliko puta godišnje čvrsto zalegne na gnezdo napraviće duge pauze u nošenju. To je mana ako prodaješ jaja, ali velika prednost ako želiš prirodno izvođenje i vođenje pilića.

Ovi brojevi su orijentacioni, a ne obećanje prodavca. Beleži početak nošenja, kvocanje i mitarenje. Tek tada znaš da li koka nosi malo zbog prirodnog ritma rase ili se u jatu dešava nešto što zahteva reakciju.

Kada svilena postane kvočka

Dobra svilena može uporno sedeti i na kokošijim jajima druge rase. Pre nego što joj ostaviš nasad, proveri da li je gnezdo odvojeno od gužve, da li svakog dana ustaje da jede i pije i koliko jaja zaista može ravnomerno da pokrije. Više jaja ne znači više pilića ako su krajnja stalno hladna.

Posle izleganja niska pojilica mora biti bezbedna za piliće, a starter dostupan i majci i mladima. Mirna kvočka mnogo pomaže, ali ne zamenjuje kontrolu hrane, vode, temperature i slabijih pilića. Ako ne želiš podmladak, kvocanje treba prekinuti dosledno; svakodnevno vraćanje koke u isto udobno gnezdo samo produžava pauzu.

Šta proveriti pre kupovine?

Ne kupujem samo „belu pufnastu koku”. Pitam za starost, veličinu linije, težinu roditelja, učestalost kvocanja, boju jaja i uslove u kojima su mlade ptice odrasle. Gledam oči, nozdrve, kožu, noge i prste, čistoću perja oko kloake i da li ptica normalno hoda.

Ako mi je važna čista rasa, tražim fotografije oba roditelja i pitam po kom standardu odgajivač radi. Ako želim samo pitomu koku za dvorište, standard je manje važan, ali zdravlje i sposobnost da vidi, jede i kreće se nisu predmet kompromisa.

Noge sa perjem, koža i redovna zdravstvena kontrola

Bogato perje sakrije i ono što bi se kod obične nosilje odmah videlo. Jednom nedeljno razdvojim perje na nogama i pogledam kožu, prste i tabane. Tražim zasušeno blato, polomljeno pero, crvenilo, ranicu i zadebljanje ispod stopala. Ako se prljavština pretvori u tvrdu kuglicu oko pera ili prsta, ne čupam je na silu; prvo je omekšam i tek onda pažljivo očistim.

Isto važi za telesnu kondiciju. Čuperak i meko perje mogu da naprave utisak da je ptica okrugla i jaka, iako je grudna kost postala oštra. Laganim prelaskom prstiju uz grudnu kost upoređujem je sa zdravom pticom slične veličine. Nagli gubitak mase, bleda kresta, otežano disanje ili prestanak uzimanja hrane nisu „osobina rase”.

Crvena kokošija grinja može napadati i svilene kokoške, a bogato perje ne štiti od nje. Pregledam spojeve prečki i pukotine noću, kada su paraziti aktivni. Ako ptice izbegavaju kokošinjac, postaju blede ili su nemirne na spavanju, koristim noćnu kontrolu na crvenu kokošiju grinju umesto nasumičnog posipanja svega što nađem u prodavnici.

Moj zaključak: kome bih preporučio svilenu kokošku?

Preporučio bih je nekome ko želi mirno malo jato, voli prirodno izvođenje pilića i ima vremena za kratku kontrolu čuperka, nogu i kondicije. Dobro se uklapa tamo gde se ptice ne drže samo zbog maksimalne proizvodnje, već se svakodnevno posmatraju.

Ne bih je stavio na prvo mesto u stalno mokrom dvorištu, veoma grubom mešovitom jatu ili kod nekoga ko očekuje mnogo velikih jaja tokom cele godine. Svilena kokoška nije loša nosilja zato što ne radi posao hibridne nosilje. Ona je dobra kada od nje tražiš ono za šta je zaista stvorena.

Česta pitanja

Izvori korišćeni za ovaj tekst

• Oklahoma State University - Silkie bantam chickens
• Lafeber - Silkie chicken breed profile

Želiš da pitas nešto konkretnije?

Ako želiš da mi pises o svom jatu, kokošinjcu ili ovoj temi, mozes to uraditi mejlom.